Caperer emerger i lutke krznokrilaca

Paraloop tehnika omogucuje vrlo lako vezivanje prelaznih stadijuma insekata. Na slici je imitacija lutke skakaca, krupnog krznokrilca poznatog u engleskoj literaturi pod imenom Caperer (lat. Halesus radiatus i Halesus digitatus), u prelaznom obliku. Ovaj krupni tular se javlja nad cistim vodama Balkana od sredine avgusta do oktobra.

Na drugoj slici je par imitacija lutaka (pupa) krznokrilaca koje sam svojevremeno uspesno koristio. Izradjene su od delova pera koje vezaci musica obicno bacaju i ne koriste. Abdomen su dabirana marabu pera, toraks je tzv. "philo-plume" poljske jarebice, a nozice su takodje pero jarebice. Podvodna musica izradjena od ovakvih materijala ima "ugradjenu" akciju i izuzetno je mobilna pod vodom. Na sporim tokovima koji su tipicni za krecnjacke (spring creek) vode ovo moze imati prednost.

Na kraju, obicne mekonoge musice (poslednja slika) odlicno imitiraju lutke u uzdizanju, iako je cesto zabavnije ponuditi ribama verniju imitaciju ;-). Ovako pojednostavljene musice volim da koristim za imitacije sicusnih krznokrilaca.

Testiranje novog stapa (Resava SF Glass) na Hay Creek-u

Danas sam obisao Hay Creek, nedaleko od gradica Red Wing u Minesoti. Ova voda je prilicno popularna medju ribolovcima iz Mineapolisa i do nje mi je trebalo nesto preko 60 minuta voznje. Imao sam plan da podjem rano, ali zbog sinocne kasne sedeljke kod Cramer-ovih to mi nije poslo za rukom.

Stigao sam do dela reke koji protice kroz pasnjake. Sunce je vec odskocilo i vetar je pocinjao da uzima maha. Ovakvo vetrovito vreme je tipicno za ovo doba godine, a u kombinaciji sa vedrim nebom i obiljem sunca nije bilo najsjajnije za rojenje sivih tulara koji su glavni majski hit na ovdasnjim potocima. U livadskom delu ni traga od ribolovaca. Nekoliko varalicara je zauzelo strateske pozicije oko mosta uzvodno, u sumi, gde treba birati mesta sa optimalno pokrivanje vode musicarskim stapom. Moj glavni zadatak za danas je da isprobam novi stap, Resava SF Glass. Evo i utisaka:

- bez obzira na moje precizno premeravanje, stapu najbolje lezi struna klase 5 za bliza i srednja bacanja (za danasnji vetar idealno!!); za zabacaje preko 15m fino baca 4wt strunu, mada sa njom funkcionise na kracim distancama iako stap “trazi” dodatni “load” (opterecenje);
- sa tezom strunom donji, kraci deo stapa dolazi do izrazaja, kao i asimetricni dizajn blanka-pravi ‘glass-feel’ dobija se sa WF5F, dok sa cetvorkom nije tako izrazen;
- za najduze zabacaje (stap od 7’ nije za to prevashodno dizajniran) tzv. ‘tip-wobble’ (osciliranje vrha) postaje izrazeno, ali u distancama do 40fita, gde ovaj stap briljira, vrh ima dobar “dampening” (vracanje u apsolutno statican polozaj bez dodatnih vibracija);
- drzac cekrka je briljantan, oba cekrka koriscena danas je drzao bez najmanjeg pomeranja, precizno u milimetar.

Lov na nimfu je bio gubljenje vremena, na malog buggera takodje, sve dok nisam naisao na potez gde je nekoliko riba uzimalo uzdizuce pupe pod samom povrsinom (riba se uzdize i kao delfin ledjima para vodu). Voda je izuzetno spora ali nampreskana silovitim naletima vetra. Oni oduvavaju strunu i otezavaju moje napore da budem precizan. Uspevam da prevarim solidnu ribu iz nekoliko pokusaja (slika gore). Borba sa njom uz skokove po povrsini plasi ostale ribe i nastavljam dalje. Na otvorenim, sirokim delovima su ogromni rojevi malih zuckasto-krem obojenih diptera. Od pastrmki ni traga. Nalazim nekoliko raspolozenih riba blizu farme, od kojih jedna kidise na Hendrickson cripple koga uzima kao Baetis imitaciju (tamni Hendrickoson je vec prosao). Sporadicno rojenje Baetis-a je tako slabo, da ribe i ne gledaju ka povrsini. Imitacija racica vodjena duboko pri dnu ne uspeva da zainteresuje nijednu ribu. Stalno menjam musice i molim plavo nebo za makar jedan veci oblak. Vidjam uglavnom manje primerke i dok mi oci suze od vetra,razmisljam o potocima Ajove. Tako su mi se urezali u secanje tokom proslog leta, kao i velike pastrmke koje tamo obitavaju. Planiram da sto je pre moguce obidjem Rush River u Viskonsinu, poznatu po krupnim ribama. Valja pomenuti i da je populacija pastrmke iz Hay Creek-a dozivela trovanje pre devet godina (nije mi poznat uzrok), ali kazu da broj i velicina riba nisu kao pre toga.

Na slici gore mozete videti legendarnu tablu, opisanu u knjizi "Wisconsin and Minnesota Trout Streams" koju je postavio duhoviti farmer. Hvala Bogu, bikova nije bilo u blizini. Krave su mirno pasle i osim nekoliko ugazenih mesta, ne prave nikakvu eroziju obale. Na Hay Creek-u je taj problem ocigledno odlicno resen u saradnji sa farmerom/vlasnikom zemlje. Primecujem kamenom podzidane delove obale. Nadam se da cu imati jos prilike da bolje upoznam ovu lepu vodu i stanovnike tih kamenih struktura-nervozne, divlje potocare.

Resava Staggered Ferrule (SF) Glass i put u Boise, Idaho

Prosle nedelje sam uspeo da privedem kraju moju najnoviju kreaciju, stap Resava uradjen od glass-fibera sa asimetricnim spojem (staggered ferrule). Inspirisan semi-parabolic modelima Jim Payne-a i Charles Ritz-a, baca vrlo slicno bamboo (split-cane) modelima, ali je neuporedivo laksi.

Zahvaljujuci ultra lakim komponentama, tezi odprilike isto kao moj grafitni Powell Legacy Light #4 od 8 fita. Stap je 7 fita dug, za strunu #4, dvodelni. Vrh je duzi od donjeg dela 20cm i ima spigot (trn) spoj sa duplim zidovima koji sam ja dizajnirao. Blank je takodje moj dizajn, izradjen od E-fiberglasa. Ima medium-fast akciju i nesto je brzi od Lamiglas fiberglass modela. Idealan je za vode obrasle gustisem na kojima najradije pecam, kako u Srbiji, tako i ovde na malim spring creek vodama u Driftless oblasti srednjeg zapada SAD.

Protekli vikend sam proveo u glavnom gradu Ajdaha, Boiziju (Boise). Nije bilo vremena za pecanje, mada sam imao veliku zelju da skoknem do Silver Creek-a, pored grada Ketchum, na kome sam zadnji put lovio u junu 1997. godine. Nazalost ova legendarna voda je bila zatvorena do kraja maja meseca, tako da sam musicarenje u Ajdahu ostavio za neki drugi put. Na slici je Boise River, slikana u parku u centru grada, gde se po normalnom vodostaj mogu loviti ogromne kalifornijske pastrmke. Sa okolnih planina se jos uvek topi sneg, pa je vodostaj izrazito visok.

Kinnickinnic

Pre tri dana sam posetio ovu reku sa neobicnim imenom. Sada mi je to najbliza pastrmska voda-stizem do nje za manje od 45 min. Obisao sam gornji tok, gde zbog hladne vode i nedostatka drugih ribljih vrsta primerci potocare ne prelaze duzinu od 40cm. Evo nekoliko slika sa vode.
Mali crni tulari su poceli da se roje, mada su ipak nimfe bile najproduktivnije. Plan za sledeci izlet na ovu vodu mi je da obidjem par njenih manjih pritoka sa autohtonom populacijom zlatovcice.

Mrav

Imitacija mrava izradjena od konca za vezivanje musica i superlepka, je izvrsna muva za kasno leto. Moje iskustvo sa krecnjackih voda je da ce ga pastrmka uzeti i tokom citave sezone. Mozda ga ponekad riba napadne kao imitaciju diptere, jer ga uglavnom vezujem u velicinama 18 i manjim. Ovakva crveno-crna verzija biva lakse uocljiva za vreme rojenja mrava, kada imitacija mora da bude izdvojena u masi insekata da bi efektno lovila. Tipicno za letnji lov i nisku vodu, najbolje prezentacije se postizu tankim predvezima i laganim stapovima. Riba ga rado uzima na povrsini, kao i potopljenog.

Hexagenia emerger

Evo jednog zutog emerdzera direktno inspirisanog musicom L'Andelle. Ideja mi je bila da kombinujem modernije tehnike vezivanja (paraloop) i materijale (z-lon) u vec oprobano dobri dizajn stare francuske musice. Uz malo doterivanja boje tela, u skladu sa entomofaunom lokalnih reka, ovaj emerdzer imitira americke Hexagenia sp. i evropske Ephemera vulgata i E. danica jednodnevke.

Na slici levo je primerak Hexagenia sp. snimljen pored malog potoka u jugozapadnom Viskonsinu u avgustu prosle godine.

Lamiglas Honey Glass-test

Prekjuce sam imao priliku da na brzaka testiram stapove, jer nisam imao vremena da odem u duzi ribolov kao prethodnog dana. U povratku iz Viskonsina zastali smo pored recice sa slatkim imenom-Sugar Creek. Protice kroz farmu sa konjima, ali je ribarima dozvoljen pristup preko posebnih merdevina koje preskacu bodljikavu zicu.

Dok su farmerova grla pasla daleko od hranilista/solista, nekoliko grla jelenske divljaci je istrcalo iz obliznje sume pravo prema hranilici. Dok ih je Amy fotografisala, uputio sam se ka potoku sa cetvorkom u ruci. Cizme nisam oblacio, jer sam imao plan da napravim nekoliko zabacaja i bolje se upoznam sa novim stapovima. Honey glass se tako presijavao na suncu, da sam pomislio da njegova boja moze da bude malo nezgodna sa pecanje u letnjem zelenilu. Doduse, lakirani svetliji bambus takodje ima slicnu nijansu, a i vecina modernih musicarskih struna ume itekako da se presijava na suncu, osim modela sa mat finisom koje proizvodjaci vole da zovu zvucnim imenima (“New Zealand Stealth finish”.);-)

Anglo-Saksonci opisuju akciju dobrog fiberglasa kao ‘smooth as a butter’. Mislim da ovo nije losa komparacija. Stapovi idealno bacaju sa propisanom strunom na kracim distancama, a mogu da posegnu duze. Koliko…svakako dovoljno za bilo koju vodu na kojoj bi koristili meksi stap od 7-7.5 fita. Ako ste ljubitelj TLT pristupa u bacanju musicarskim stapom, bacace za broj ili dva laksu DT strunu, mada ih ja najvise volim sa propisanom WF strunom. Za vazdusna ispravljanja, reach, parachute i ostale ‘slack line’ zabacaje su kao dirigentske palice. Svakako ih ne preporucujem nervoznim osobama koje vole da vitlaju stapovima. Jos iz vremena intenzivnog okeanskog musicarenja moj pristup bacanju je maksimalni ucinak uz sto manje false-casting-a. To je moj zen, bez obzira o kakvom dizajnu stapa je rec.

Struna koja mi golica mastu je nova Monic Micro DT-mislim da bi bila idealna za kvalitetan glass. Ima neobicne parametre, jer nije klasifikovana po masi, nego po dizajnu. Tanja je i laksa od regularnih struna, nesto kao tradicionalne strune od svile i ima centar od spectra (GSP) pletenice. Oni koji su je probali na tradicionalnim stapovima (glass & bamboo) su joj dali visoke ocene. Italijanske pristalice TLT skole je obozavaju.

Dok sam bacao cetvorkom, par pastrmki je napalo moju PT nimficu. Glass je nesumnjivo najzabavniji material za borbu sa ribom, upravo zbog zivahnog vrha stapa koji je moguce postici sa ovim materijalom. Kraca trojka (7 fita) je imala vise snage nego sto sam ocekivao, a bilo je vetrovito. Ovaj stap je idealan za tanke predveze i fine prezentacije. Prosle godine sam cesto koristio 0.08mm Tectan za musice vel. 22-24 na par voda gde cesto mora da se ide vrlo fino i za takav lov ovo ce biti idealan stap. Uz sve blagodeti koje pruza C&R na vodama koje su po svojoj prirodi prebogate malim beskicmenjacima velicine ispod udice broja 18, upotreba mikro musica postaje jedini nacin da se uspesno lovi. Stap sa mekim vrhom i puno snage dole kod drske je dobitna kombinacija za vode ovog tipa.

Ajova i Viskosin, 9. i 10. april

Skoro celu nedelju popodne sam proveo obilazeci moje dve omiljene vode u Ajovi: French Creek i Waterloo Creek. Vreme je bilo vedro i sa dosta sunca, ali je vetar spadao u 10wt kategoriju (volim da klasifikujem snagu vetra po klasi musicarskog stapa-navika s mora). Elem, ovakvo vreme nije pogodovalao Hendrickson rojenju, koje se polako materijalizovalo, ali su pastrmke tek tu i tamo sporadicno kupile jednodnevke.

Na jednom delu reke sam zatekao kombinovao rojenje Baetis jednodnevki i velikih krem diptera. Do pastrmki sam dolazio ne tako lako, jer je ribama iz French Creek u ranoj sezoni bez rastinja vrlo tesko prici i na kolenima. U ranoj sezoni na ovakvoj vodi nije lose koristiti opremu i tehnike koja ce vas uciniti manje vidljivim. Tu ubrajam strune u New Zealand grey/olive boji i 'sidearm' zabacaje , tako da struna ima nisku putanju koja skriva njen odsjaj na suncu. Doduse, suncano vreme u Driftless oblasti je doktorski ispit za svakog musicara. Najproduktivniji je bio crni Woolly na brzacima i Hendrickson Cripple na plitkim, ravnim delovima i pored dabrovih brana.

Za razliku od fantasticno bistrog French-a, Waterloo je bio prilicno zamucen. Crni Woolly i crveni San Juan Worm su bile najproduktivnije musice na ovoj vodi. Hendrickson rojenje je takodje bilo sporadicno, ali uz skoro nikakvu povrsinsku aktivnost. Konacno sam nasao jednu ribu koja se okomila na retke Hendrickson emerdzere, bacio joj Hendrickson Cripple i posteno je promasio.

Na ovoj vodi sam ulovio 10-ak potocara i samo jednu kalifornijsku (na slici), koja je uzela crvenog San Juan Worm-a. Hladan vetar i bol u sinusima su me konacno naterali da prestanem sa ribolovom i krenem natrag u Viskonsin. Ukupni ulov za ovaj dan bio je negde izmedju 15 i 20 riba (sve potocare, osim kalifornijske pastrmke na slici).

Lamiglas Honey Glass

Evo i fotografije zavrsenih stapova... Imaju medium-slow akciju, sa mekim vrhovima i sa rezervom snage u donjem delu blanka, sto je zgodno u slucaju kada treba lansirati duzi zabacaj. Mislim da ce fino bacati siri spektar musica, bez obzira na tradicionalnu akciju. 7' 3wt ce po svemu sudeci biti izvanredan za koriscenje najtanjih predveza (0.08-0.10mm) i mikro musica. Duzi stap 7'6" 4wt mi deluje kao fini all-around model za manje vode.

Za iduci vikend planiram odlazak u Ajovu-konacno dolazi vreme da se stapovi isprobaju u ribolovu :-). #lamiglashoneyglass

Povratak otpisanih-stapovi od fiberglasa

Moj prvi susret sa kvalitetnim stapovima od fiberglasa desio se u kasnu zimu 1993. godine, nedaleko od trga Copley u Bostonu. Na musicarskom sajmu, medju standovima najpoznatijih americkih proizvodjaca, naleteo sam na mali asortiman fiberglas stapova meni tada nepoznate kompanije Glastech. Dennis Franke, vlasnik kompanije i vrhunski majstor, okrenuo se ovom pomalo zaboravljenom materijalu u vreme kada je glavni trend proizvodjaca bio usmeren ka high-modulus grafitu. Njegovi stapovi su me odusevili svojim minimalistickim dizajnom: tamnozeleni blank, kratki rukohvat u obliku cigare i pluteni “cap & ring” drzac cekrka. Kada sam zamahnuo stapom nekoliko puta na mom licu se moglo videti neskriveno odusevljenje. U to vreme jedina kompanija koja je izradjivala stapove od ovog otpisanog materijala bila je Scott, koja je upravo lansirala svoju Fibertouch seriju.

Fiberglas je izvanredan material za kratke, lagane musicarske stapove-onakve kakve bi koristili na malom, gustisem obraslom pastrmskom potoku. Na ovakvim vodama zabacaji su kratki i iskusni musicari cesto koriste strunu za broj vecu na svojim ostrijim grafitnim modelima. Fiberglas stapovi imaju mekse vrhove i optimalno se ponasaju pri kracim zabacajima, a imaju dovoljno snage da bace dalje ako zatreba. Zbog svog nizeg modulusa i vece tezine fiberglas postaje nezgrapan za stapove od preko 8’ duzine, mada ce me najnoviji modeli iz radionica Marc Steffen-a i Diamondback-a mozda naterati da promenim ovo misljenje. U kracim duzinama tezina fiberglasa je zanemarljiva, a njihova robustnost je dobra osobina za terene na kojima se najcesce koriste. U prozvodnji musicarskih stapova koriste se dva tipa vlakana: E i S fiberglas. S fiberglas ima visi modulus elasticnosti. U kombinaciji sa danasnjim epoksi rezinima savremeni fiberglas stapovi su superiorni u odnosu na ranije generacije, mada izuzetaka ima.

Kompanija Glastech vise ne postoji, a stapovi D. Franke-a dostizu visoke cene na ebay-u, medju kolekcionarima. Ne mogu se zaobici ni klasicni mastori koji su poznati po svojim stapovima od glas fibera: Russ Peak, Ferdinand Claudio, Vince Cummings, Mario Wojnicki... Njihovi stapovi su danas postali kultni predmeti-izuzetno trazeni i sa astronomskim cenama. Interesantne detalje o dizajnu musicarskih stapova i evoluciji materijala (ukljucujuci i fiberglas) mozete procitati u intervjuu sa Jim Green-om. Charles Ritz u svojoj knjizi “A Fly Fisher’s Life” opisuje svoje parabolicne fiberglas dizajne (Ritz-Garcia modeli iz 1970-ih).

Od savremenih proizvodjaca stapove od fiberglasa nude (ili su do nedavno nudili): Lamiglas (Brush Creek/Spring Creek), Scott (Fibertouch), Diamondback (Diamondglass), T&T (nova Heirloom serija), Fenwick (Fenglass), Steffen, McFarland, Hardy (Perfection Glass), Winston (Retro Stalker model) i mozda jos par drugih koji su mi verovatno promakli. Na japanskom trzistu mogu se naci izvanredni modeli od proizvodjaca koji su poznati van Japana samo u krugovima zaljubljnika u fiberglas. Da vas podsetim, ipak se radi o materijalu koji je u suprotnosti sa trendom koji gura danasnja flyfishing industrija. Medju najbolje japanske firme koje nude fiberglas stapove spadaju Takada, Kineya, Campanella i CFF i sudeci po informacijama sa njihovih veb sajtova, radi se o prilicno skupim modelima.

Ovih dana polako privodim kraju gradnju dva Lamiglas E glass modela (serija Brush Creek) 7’ #3 i 7’6” #4. O njihovom testiranju i utiscima pisacu vise u nekom od narednih postova.

L'Andelle

Francuska musica L’Andelle dobila je ime po istoimenoj reci, pritoci La Risle u Normandiji. U godinama posle II sv. rata grupa profesionalnih francuskih musicara na celu sa Andre Ragot-om kreira i koristi L'Andelle kao imitaciju majske musice u momentu presvlacenja u subimago. Originalni recept za L'Andelle mozete videti ovde.

Engleski autor Neil Patterson u svojoj knjizi Chalkstream Chronicle opisuje vezivanje i koriscenje ove pomalo zaboravljene musice na vrlo originalan nacin. Umesto “kosuljice” od pera divlje patke koja je povucena prema repu i tu pricvrscena koncem u procesu vezivanja musice, on tu operaciju ostavlja za trenutke neposredno pre koriscenja u ribolovu. L’Andelle bez “kosuljice” predstavlja subimago i namascena lovi na povrsini kao suva musica. Ovakvog oblika, slicna je klasicnoj musici French Partridge Mayfly. U slucaju da riba uzima emerdzere u filmu ili neposredno ispod povrsine vode, Patterson povlaci nozice od divlje patke i ucvrscuje ih tankom zlatnom zicom na licu mesta. Posto L’Andelle ima dvostruke nozice-duze (divlja patka) i krace (braon jarebica), nozice od jarebice sada pretvaraju L’Andelle u mekonogi emerdzer koji lovi u filmu ili pod povrsinom. Ova operacija je jednostavna, jer je duge nozice lako presaviti, povuci i ucvrstiti zicom, a musica je relativno velika, jer se najcesce vezuje na udicama 10-12. Otezanje u vidu namotaja tanke zice u blizini luka udice dovodi musicu u optimalan polozaj pod povrsinom vode.

L’Andelle je fascinantna musica jer moze da funkcionise kao nimfa, mokra, suva musica ili emerdzer. O musicarenju u Normandiji, reci i musici L’Andelle mozete procitati na ovom veb sajtu. L'Andelle je posluzila i kao inspiracija za vezivanje Henry’s Lake Caddis-a.

Otvaranje sezone 2006. u Viskonsinu (March 04, 2006)

Danas je zvanicno otvorena pastrmska sezona u Viskonsinu. Za otvaranje sam izabrao recicu koju nastanjuje iskljucivo zlatovcica-autohtona pastrmka ovog dela Amerike. Tokom citavog dana temperature nije prelazila +5 Celzijusa, iako je bilo vedro. Znao sam da ce biti guzve na vecim i interesantnijim vodama, bez obzira na hladnocu. To je glavni razlog sto sam izabrao moj “tajni” potok umesto neke popularne vode. U prolazu pored cuvene reke Rush moglo se videti parkirano vozilo svakih 50-100m uz obalu. Provozao sam se i pored Lost Creek-a (slika dole levo), pritoke Rush-a.

Na mom odredistu, Pine Creek-u, nije bilo zive duse. Docekao me je samo hladni vetar, par beloglavih orlova nad dolinom i susketanje suve prerijske trave. Navezao sam crnog Beadhead Bugger-a i krenuo u potragu za pastrmkama. Nalazio sam ih, letargicne, na dnu najdubljih virova. Nije bilo dovoljno toplo ni za rojenje diptera, tipicno za ovo doba godine. DT4 struna na mom starom Powell-u je bila dobar izbor za kratke zabacaje u vetar. Najdublji virovi bi davali po jednu zlatovcicu i to bi bilo to. Pecao sam uzvodno od mosta i ulovio cetiri ribe, uglavnom na Bugger i jednu na mini Royal Coachman strimer, musicu koju zlatovcica obozava. Vetar nije posustajao, pa sam resio da podjem malo nizvodnije, ka uscu u Misisipi, gde sam ranijih godina vidjao vece pastrmke. U nizvodnom delu recica se siri i ima vecih virova.

Pine Creek je tipican krecnjacki potok, obrastao vegetacijom, koji nastanjuje zlatovcica-nudi obilje manje ribe. Ova pastrmka je poznata po velikoj populaciji na izvesnim vodama, gde cesto nedostaju veci primerci. Zato su sve ribe koje se love gotovo iste mere. Na ovakvim lokacijama se preporucuje uzimanje ribe, da bi se izlovljavanjem napravilo mesta za krupnije pastrmke. Sada je jos uvek rana C&R sezona, a moze se loviti samo udicama bez jezicka.

Nizvodno nisam nasao velike zlatovcice. Voda je jos uvek hladna, a riba neaktivna. Imao sam par promasaja na Bugger-a i na kraju ga je ipak zgrabila jedna odvazna riba, poslednja za danas. Proveo sam nesto manje od 2 sata na vodi, vise nego dovoljno za ovakvo vreme. Bilo je vreme da se polako pakujem i krenem na rucak. (Na slici levo je Pine Creek fotografisan proslog avgusta).

Country Gentleman (February 28, 2006)

Iako je pastrmska sezona zvanicno otvorena u Minesoti, hladne temperature ne dozvoljavaju izlazak na vodu. Naravno, ono sto mi preostaje je da sednem i vezem po neku musicu i tako eksperimentisem u ocekivanju otvaranja sezone. Ko zna, mozda neke od ovih musica ispadnu lovne i zasluze status novih favorita? Za pocetak evo jedne smisljene proteklog vikenda. Namera mi je bila da vezem musicu koja ce biti lako oblikovana na vodi, makazama, na licu mesta. Posao sam sa idejom da musica mora biti laka za vezivanje, uz upotrebu sto jednostavnijih materijala.

Za vezivanje Country Gentleman-a potrebna su vam tri materijala: dlaka losa za rep (u obzir dolaze microfibetts kao zamena), petlovo pero u boji badger ili furnace (centar pera mora biti crn) i pero jarebice. Musica koristi dvostruke nozice (tzv. "double hackle"), a silueta tela je ocrtana tamnim centrom badger pera. Trenutno koristim Metz Microbarb sedlo-verovatno ne toliko dobro kao Hoffman, ali u poredjenju sa sedlima od pre 15-ak godina, fenomenalno je. Za udicu sam izabrao TMC 101 u velicinama 14 i 16.

Metamorfoza ove musice se odvija na terenu kada se donosi odluka sta imitirati. U gotovom obliku (musica desno na slici), Gentleman je atraktor koji ce fino imitirati jednodnevke. Mnogobrojne nozice omogucuju sjajnu plovnost, pa bi ovo bio dobar izbor za penusave, bujicave reke. U slucaju da su tulari na vodi, secenje repa daje profil imaga krznokrilca. Ako se riba necka i okleva, isecite nozice ispod musice, tako da muva dodiruje povrsinu vode stomakom (vratom udice). Ovako doteran Country Gentleman moze da prodje kao imitacija radjajuce pupe tulara.

Za precizniju imitaciju subimaga jednodnevki (zamislite probirljivu ribu na glatkom prelivu, sa nekog krecnjackog potoka, koja kupi Beatis-e), telo se moze osisati. Dobija se musica na slici, levo. Ovako presvucen Gentleman daje delikatniji profil. Petlove nozice se mogu skoro sasvim iseci i dovoljno je ostaviti samo par namotaja uz prednje krilo od jarebice. Na mirnim delovima ovako "proredjena" musica ce plivati bez problema, a segmentisano telo pruza finu dozu realizma . Za imitaciju imaga koja cesto naleze na povrsinu vodenog filma dovoljno je iseci sve nozice ispod vrata udice za tzv. "low-riding" (nisko-lezeci) profil.

Za imitaciju potonulih spinera najbolje je iseci sve petlove nozice. Ovim se dobija mekonoga imitacija (soft hackle). Ovakav oblik musice imitirace emerdzere i uzdizuce nimfe, kao i potonule spinere, koji mogu biti jako efikasni posle rojenja Baetis sp. Ako je potrebno imitirati pupe tulara pod vodom, oslobodite se repa i ostavite telo malo punije.

Country Gentleman je jako kontrastna musice, sa crnim telom i srebrnastim nozicama. Imam utisak da ce se dobro pokazati u sumrak, bas zbog izrazenog profila, kao i za lov u senci. U svakom slucaju nova sezona je pred nama i bice puno prilika za Gentleman-ovo testiranje.