Lamiglas Honey Glass

Evo i fotografije zavrsenih stapova... Imaju medium-slow akciju, sa mekim vrhovima i sa rezervom snage u donjem delu blanka, sto je zgodno u slucaju kada treba lansirati duzi zabacaj. Mislim da ce fino bacati siri spektar musica, bez obzira na tradicionalnu akciju. 7' 3wt ce po svemu sudeci biti izvanredan za koriscenje najtanjih predveza (0.08-0.10mm) i mikro musica. Duzi stap 7'6" 4wt mi deluje kao fini all-around model za manje vode.

Za iduci vikend planiram odlazak u Ajovu-konacno dolazi vreme da se stapovi isprobaju u ribolovu :-). #lamiglashoneyglass

Povratak otpisanih-stapovi od fiberglasa

Moj prvi susret sa kvalitetnim stapovima od fiberglasa desio se u kasnu zimu 1993. godine, nedaleko od trga Copley u Bostonu. Na musicarskom sajmu, medju standovima najpoznatijih americkih proizvodjaca, naleteo sam na mali asortiman fiberglas stapova meni tada nepoznate kompanije Glastech. Dennis Franke, vlasnik kompanije i vrhunski majstor, okrenuo se ovom pomalo zaboravljenom materijalu u vreme kada je glavni trend proizvodjaca bio usmeren ka high-modulus grafitu. Njegovi stapovi su me odusevili svojim minimalistickim dizajnom: tamnozeleni blank, kratki rukohvat u obliku cigare i pluteni “cap & ring” drzac cekrka. Kada sam zamahnuo stapom nekoliko puta na mom licu se moglo videti neskriveno odusevljenje. U to vreme jedina kompanija koja je izradjivala stapove od ovog otpisanog materijala bila je Scott, koja je upravo lansirala svoju Fibertouch seriju.

Fiberglas je izvanredan material za kratke, lagane musicarske stapove-onakve kakve bi koristili na malom, gustisem obraslom pastrmskom potoku. Na ovakvim vodama zabacaji su kratki i iskusni musicari cesto koriste strunu za broj vecu na svojim ostrijim grafitnim modelima. Fiberglas stapovi imaju mekse vrhove i optimalno se ponasaju pri kracim zabacajima, a imaju dovoljno snage da bace dalje ako zatreba. Zbog svog nizeg modulusa i vece tezine fiberglas postaje nezgrapan za stapove od preko 8’ duzine, mada ce me najnoviji modeli iz radionica Marc Steffen-a i Diamondback-a mozda naterati da promenim ovo misljenje. U kracim duzinama tezina fiberglasa je zanemarljiva, a njihova robustnost je dobra osobina za terene na kojima se najcesce koriste. U prozvodnji musicarskih stapova koriste se dva tipa vlakana: E i S fiberglas. S fiberglas ima visi modulus elasticnosti. U kombinaciji sa danasnjim epoksi rezinima savremeni fiberglas stapovi su superiorni u odnosu na ranije generacije, mada izuzetaka ima.

Kompanija Glastech vise ne postoji, a stapovi D. Franke-a dostizu visoke cene na ebay-u, medju kolekcionarima. Ne mogu se zaobici ni klasicni mastori koji su poznati po svojim stapovima od glas fibera: Russ Peak, Ferdinand Claudio, Vince Cummings, Mario Wojnicki... Njihovi stapovi su danas postali kultni predmeti-izuzetno trazeni i sa astronomskim cenama. Interesantne detalje o dizajnu musicarskih stapova i evoluciji materijala (ukljucujuci i fiberglas) mozete procitati u intervjuu sa Jim Green-om. Charles Ritz u svojoj knjizi “A Fly Fisher’s Life” opisuje svoje parabolicne fiberglas dizajne (Ritz-Garcia modeli iz 1970-ih).

Od savremenih proizvodjaca stapove od fiberglasa nude (ili su do nedavno nudili): Lamiglas (Brush Creek/Spring Creek), Scott (Fibertouch), Diamondback (Diamondglass), T&T (nova Heirloom serija), Fenwick (Fenglass), Steffen, McFarland, Hardy (Perfection Glass), Winston (Retro Stalker model) i mozda jos par drugih koji su mi verovatno promakli. Na japanskom trzistu mogu se naci izvanredni modeli od proizvodjaca koji su poznati van Japana samo u krugovima zaljubljnika u fiberglas. Da vas podsetim, ipak se radi o materijalu koji je u suprotnosti sa trendom koji gura danasnja flyfishing industrija. Medju najbolje japanske firme koje nude fiberglas stapove spadaju Takada, Kineya, Campanella i CFF i sudeci po informacijama sa njihovih veb sajtova, radi se o prilicno skupim modelima.

Ovih dana polako privodim kraju gradnju dva Lamiglas E glass modela (serija Brush Creek) 7’ #3 i 7’6” #4. O njihovom testiranju i utiscima pisacu vise u nekom od narednih postova.

L'Andelle

Francuska musica L’Andelle dobila je ime po istoimenoj reci, pritoci La Risle u Normandiji. U godinama posle II sv. rata grupa profesionalnih francuskih musicara na celu sa Andre Ragot-om kreira i koristi L'Andelle kao imitaciju majske musice u momentu presvlacenja u subimago. Originalni recept za L'Andelle mozete videti ovde.

Engleski autor Neil Patterson u svojoj knjizi Chalkstream Chronicle opisuje vezivanje i koriscenje ove pomalo zaboravljene musice na vrlo originalan nacin. Umesto “kosuljice” od pera divlje patke koja je povucena prema repu i tu pricvrscena koncem u procesu vezivanja musice, on tu operaciju ostavlja za trenutke neposredno pre koriscenja u ribolovu. L’Andelle bez “kosuljice” predstavlja subimago i namascena lovi na povrsini kao suva musica. Ovakvog oblika, slicna je klasicnoj musici French Partridge Mayfly. U slucaju da riba uzima emerdzere u filmu ili neposredno ispod povrsine vode, Patterson povlaci nozice od divlje patke i ucvrscuje ih tankom zlatnom zicom na licu mesta. Posto L’Andelle ima dvostruke nozice-duze (divlja patka) i krace (braon jarebica), nozice od jarebice sada pretvaraju L’Andelle u mekonogi emerdzer koji lovi u filmu ili pod povrsinom. Ova operacija je jednostavna, jer je duge nozice lako presaviti, povuci i ucvrstiti zicom, a musica je relativno velika, jer se najcesce vezuje na udicama 10-12. Otezanje u vidu namotaja tanke zice u blizini luka udice dovodi musicu u optimalan polozaj pod povrsinom vode.

L’Andelle je fascinantna musica jer moze da funkcionise kao nimfa, mokra, suva musica ili emerdzer. O musicarenju u Normandiji, reci i musici L’Andelle mozete procitati na ovom veb sajtu. L'Andelle je posluzila i kao inspiracija za vezivanje Henry’s Lake Caddis-a.

Otvaranje sezone 2006. u Viskonsinu (March 04, 2006)

Danas je zvanicno otvorena pastrmska sezona u Viskonsinu. Za otvaranje sam izabrao recicu koju nastanjuje iskljucivo zlatovcica-autohtona pastrmka ovog dela Amerike. Tokom citavog dana temperature nije prelazila +5 Celzijusa, iako je bilo vedro. Znao sam da ce biti guzve na vecim i interesantnijim vodama, bez obzira na hladnocu. To je glavni razlog sto sam izabrao moj “tajni” potok umesto neke popularne vode. U prolazu pored cuvene reke Rush moglo se videti parkirano vozilo svakih 50-100m uz obalu. Provozao sam se i pored Lost Creek-a (slika dole levo), pritoke Rush-a.

Na mom odredistu, Pine Creek-u, nije bilo zive duse. Docekao me je samo hladni vetar, par beloglavih orlova nad dolinom i susketanje suve prerijske trave. Navezao sam crnog Beadhead Bugger-a i krenuo u potragu za pastrmkama. Nalazio sam ih, letargicne, na dnu najdubljih virova. Nije bilo dovoljno toplo ni za rojenje diptera, tipicno za ovo doba godine. DT4 struna na mom starom Powell-u je bila dobar izbor za kratke zabacaje u vetar. Najdublji virovi bi davali po jednu zlatovcicu i to bi bilo to. Pecao sam uzvodno od mosta i ulovio cetiri ribe, uglavnom na Bugger i jednu na mini Royal Coachman strimer, musicu koju zlatovcica obozava. Vetar nije posustajao, pa sam resio da podjem malo nizvodnije, ka uscu u Misisipi, gde sam ranijih godina vidjao vece pastrmke. U nizvodnom delu recica se siri i ima vecih virova.

Pine Creek je tipican krecnjacki potok, obrastao vegetacijom, koji nastanjuje zlatovcica-nudi obilje manje ribe. Ova pastrmka je poznata po velikoj populaciji na izvesnim vodama, gde cesto nedostaju veci primerci. Zato su sve ribe koje se love gotovo iste mere. Na ovakvim lokacijama se preporucuje uzimanje ribe, da bi se izlovljavanjem napravilo mesta za krupnije pastrmke. Sada je jos uvek rana C&R sezona, a moze se loviti samo udicama bez jezicka.

Nizvodno nisam nasao velike zlatovcice. Voda je jos uvek hladna, a riba neaktivna. Imao sam par promasaja na Bugger-a i na kraju ga je ipak zgrabila jedna odvazna riba, poslednja za danas. Proveo sam nesto manje od 2 sata na vodi, vise nego dovoljno za ovakvo vreme. Bilo je vreme da se polako pakujem i krenem na rucak. (Na slici levo je Pine Creek fotografisan proslog avgusta).

Country Gentleman (February 28, 2006)

Iako je pastrmska sezona zvanicno otvorena u Minesoti, hladne temperature ne dozvoljavaju izlazak na vodu. Naravno, ono sto mi preostaje je da sednem i vezem po neku musicu i tako eksperimentisem u ocekivanju otvaranja sezone. Ko zna, mozda neke od ovih musica ispadnu lovne i zasluze status novih favorita? Za pocetak evo jedne smisljene proteklog vikenda. Namera mi je bila da vezem musicu koja ce biti lako oblikovana na vodi, makazama, na licu mesta. Posao sam sa idejom da musica mora biti laka za vezivanje, uz upotrebu sto jednostavnijih materijala.

Za vezivanje Country Gentleman-a potrebna su vam tri materijala: dlaka losa za rep (u obzir dolaze microfibetts kao zamena), petlovo pero u boji badger ili furnace (centar pera mora biti crn) i pero jarebice. Musica koristi dvostruke nozice (tzv. "double hackle"), a silueta tela je ocrtana tamnim centrom badger pera. Trenutno koristim Metz Microbarb sedlo-verovatno ne toliko dobro kao Hoffman, ali u poredjenju sa sedlima od pre 15-ak godina, fenomenalno je. Za udicu sam izabrao TMC 101 u velicinama 14 i 16.

Metamorfoza ove musice se odvija na terenu kada se donosi odluka sta imitirati. U gotovom obliku (musica desno na slici), Gentleman je atraktor koji ce fino imitirati jednodnevke. Mnogobrojne nozice omogucuju sjajnu plovnost, pa bi ovo bio dobar izbor za penusave, bujicave reke. U slucaju da su tulari na vodi, secenje repa daje profil imaga krznokrilca. Ako se riba necka i okleva, isecite nozice ispod musice, tako da muva dodiruje povrsinu vode stomakom (vratom udice). Ovako doteran Country Gentleman moze da prodje kao imitacija radjajuce pupe tulara.

Za precizniju imitaciju subimaga jednodnevki (zamislite probirljivu ribu na glatkom prelivu, sa nekog krecnjackog potoka, koja kupi Beatis-e), telo se moze osisati. Dobija se musica na slici, levo. Ovako presvucen Gentleman daje delikatniji profil. Petlove nozice se mogu skoro sasvim iseci i dovoljno je ostaviti samo par namotaja uz prednje krilo od jarebice. Na mirnim delovima ovako "proredjena" musica ce plivati bez problema, a segmentisano telo pruza finu dozu realizma . Za imitaciju imaga koja cesto naleze na povrsinu vodenog filma dovoljno je iseci sve nozice ispod vrata udice za tzv. "low-riding" (nisko-lezeci) profil.

Za imitaciju potonulih spinera najbolje je iseci sve petlove nozice. Ovim se dobija mekonoga imitacija (soft hackle). Ovakav oblik musice imitirace emerdzere i uzdizuce nimfe, kao i potonule spinere, koji mogu biti jako efikasni posle rojenja Baetis sp. Ako je potrebno imitirati pupe tulara pod vodom, oslobodite se repa i ostavite telo malo punije.

Country Gentleman je jako kontrastna musice, sa crnim telom i srebrnastim nozicama. Imam utisak da ce se dobro pokazati u sumrak, bas zbog izrazenog profila, kao i za lov u senci. U svakom slucaju nova sezona je pred nama i bice puno prilika za Gentleman-ovo testiranje.