reka, ovaj emerdzer imitira americke Hexagenia sp. i evropske Ephemera vulgata i E. danica jednodnevke.
Dok su farmerova grla pasla daleko od hranilista/solista, nekoliko grla jelenske divljaci je istrcalo iz obliznje sume pravo prema hranilici. Dok ih je Amy fotografisala, uputio sam se ka potoku sa cetvorkom u ruci. Cizme nisam oblacio, jer sam imao plan da napravim nekoliko zabacaja i bolje se upoznam sa novim stapovima. Honey glass se tako presijavao na suncu, da sam pomislio da njegova boja moze da bude malo nezgodna sa pecanje u letnjem zelenilu. Doduse, lakirani svetliji bambus takodje ima slicnu nijansu, a i vecina modernih musicarskih struna ume itekako da se presijava na suncu, osim modela sa mat finisom koje proizvodjaci vole da zovu zvucnim imenima (“New Zealand Stealth finish”.);-)
Anglo-Saksonci opisuju akciju dobrog fiberglasa kao ‘smooth as a butter’. Mislim da ovo nije losa komparacija. Stapovi idealno bacaju sa propisanom strunom na kracim distancama, a mogu da posegnu duze. Koliko…svakako dovoljno za bilo koju vodu na kojoj bi koristili meksi stap od 7-7.5 fita. Ako ste ljubitelj TLT pristupa u bacanju musicarskim stapom, bacace za broj ili dva laksu DT strunu, mada ih ja najvise volim sa propisanom WF strunom. Za vazdusna ispravljanja, reach, parachute i ostale ‘slack line’ zabacaje su kao dirigentske palice. Svakako ih ne preporucujem nervoznim osobama koje vole da vitlaju stapovima. Jos iz vremena intenzivnog okeanskog musicarenja moj pristup bacanju je maksimalni ucinak uz sto manje false-casting-a. To je moj zen, bez obzira o kakvom dizajnu stapa je rec.
Struna koja mi golica mastu je nova Monic Micro DT-mislim da bi bila idealna za kvalitetan glass. Ima neobicne parametre, jer nije klasifikovana po masi, nego po dizajnu. Tanja je i laksa od regularnih struna, nesto kao tradicionalne strune od svile i ima centar od spectra (GSP) pletenice. Oni koji su je probali na tradicionalnim stapovima (glass & bamboo) su joj dali visoke ocene. Italijanske pristalice TLT skole je obozavaju.
nimficu. Glass je nesumnjivo najzabavniji material za borbu sa ribom, upravo zbog zivahnog vrha stapa koji je moguce postici sa ovim materijalom. Kraca trojka (7 fita) je imala vise snage nego sto sam ocekivao, a bilo je vetrovito. Ovaj stap je idealan za tanke predveze i fine prezentacije. Prosle godine sam cesto koristio 0.08mm Tectan za musice vel. 22-24 na par voda gde cesto mora da se ide vrlo fino i za takav lov ovo ce biti idealan stap. Uz sve blagodeti koje pruza C&R na vodama koje su po svojoj prirodi prebogate malim beskicmenjacima velicine ispod udice broja 18, upotreba mikro musica postaje jedini nacin da se uspesno lovi. Stap sa mekim vrhom i puno snage dole kod drske je dobitna kombinacija za vode ovog tipa.
Skoro celu nedelju popodne sam proveo obilazeci moje dve omiljene vode u Ajovi: French Creek i Waterloo Creek. Vreme je bilo vedro i sa dosta sunca, ali je vetar spadao u 10wt kategoriju (volim da klasifikujem snagu vetra po klasi musicarskog stapa-navika s mora). Elem, ovakvo vreme nije pogodovalao Hendrickson rojenju, koje se polako materijalizovalo, ali su pastrmke tek tu i tamo sporadicno kupile jednodnevke.
Na jednom delu reke sam zatekao kombinovao rojenje Baetis 
jednodnevki i velikih krem diptera. Do pastrmki sam dolazio ne tako lako, jer je ribama iz French Creek u ranoj sezoni bez rastinja vrlo tesko prici i na kolenima. U ranoj sezoni na ovakvoj vodi nije lose koristiti opremu i tehnike koja ce vas uciniti manje vidljivim. Tu ubrajam strune u New Zealand grey/olive boji i 'sidearm' zabacaje , tako da struna ima nisku putanju koja skriva njen odsjaj na suncu. Doduse, suncano vreme u Driftless oblasti je doktorski ispit za svakog musicara. Najproduktivniji je bio crni Woolly na brzacima i Hendrickson Cripple na plitkim, ravnim delovima i 
pored dabrovih brana.
Za razliku od fantasticno bistrog French-a, Waterloo je bio prilicno zamucen. Crni Woolly i crveni San Juan Worm su bile najproduktivnije musice na ovoj vodi. Hendrickson rojenje je takodje bilo sporadicno, ali uz skoro nikakvu povrsinsku aktivnost. Konacno sam nasao jednu ribu koja se okomila na retke Hendrickson emerdzere, bacio joj Hendrickson Cripple i posteno je promasio.
Na ovoj vodi sam ulovio 10-ak potocara i samo jednu kalifornijsku 
(na slici), koja je uzela crvenog San Juan Worm-a. Hladan vetar i bol u sinusima su me konacno naterali da prestanem sa ribolovom i krenem natrag u Viskonsin. Ukupni ulov za ovaj dan bio je negde izmedju 15 i 20 riba (sve potocare, osim kalifornijske pastrmke na slici).
Od savremenih proizvodjaca stapove od fiberglasa nude (ili su do nedavno nudili): Lamiglas (Brush Creek/Spring Creek), Scott (Fibertouch), Diamondback (Diamondglass), T&T (nova Heirloom serija), Fenwick (Fenglass), Steffen, McFarland, Hardy (Perfection Glass), Winston (Retro Stalker model) i mozda jos par drugih koji su mi verovatno promakli. Na japanskom trzistu mogu 
se naci izvanredni modeli od proizvodjaca koji su poznati van Japana samo u krugovima zaljubljnika u fiberglas. Da vas podsetim, ipak se radi o materijalu koji je u suprotnosti sa trendom koji gura danasnja flyfishing industrija. Medju najbolje japanske firme koje nude fiberglas stapove spadaju Takada, Kineya, Campanella i CFF i sudeci po informacijama sa njihovih veb sajtova, radi se o prilicno skupim modelima.
Engleski autor Neil Patterson u svojoj knjizi Chalkstream Chronicle opisuje vezivanje i koriscenje ove pomalo zaboravljene musice na vrlo originalan nacin. Umesto “kosuljice” od pera divlje patke koja je povucena prema repu i tu pricvrscena koncem u procesu vezivanja musice, on tu operaciju ostavlja za trenutke neposredno pre koriscenja u ribolovu. L’Andelle bez “kosuljice” predstavlja subimago i namascena lovi na povrsini kao suva musica. Ovakvog oblika, slicna je klasicnoj musici French Partridge Mayfly. U slucaju da riba uzima emerdzere u filmu ili neposredno ispod povrsine vode, Patterson povlaci nozice od divlje patke i ucvrscuje ih tankom zlatnom zicom na licu mesta. Posto L’Andelle ima dvostruke nozice-duze (divlja patka) i krace (braon jarebica), nozice od jarebice sada pretvaraju L’Andelle u mekonogi emerdzer koji lovi u filmu ili pod povrsinom. Ova operacija je jednostavna, jer je duge nozice lako presaviti, povuci i ucvrstiti zicom, a musica je relativno velika, jer se najcesce vezuje na udicama 10-12. Otezanje u vidu namotaja tanke zice u blizini luka udice dovodi musicu u optimalan polozaj pod povrsinom vode.
L’Andelle je fascinantna musica jer moze da funkcionise kao nimfa, mokra, suva musica ili emerdzer. O musicarenju u Normandiji, reci i musici L’Andelle mozete procitati na ovom veb sajtu. L'Andelle je posluzila i kao inspiracija za vezivanje Henry’s Lake Caddis-a.
Danas je zvanicno otvorena pastrmska sezona u Viskonsinu. Za otvaranje sam izabrao recicu koju nastanjuje iskljucivo zlatovcica-autohtona pastrmka ovog dela Amerike. Tokom citavog dana temperature nije prelazila +5 Celzijusa, iako je bilo vedro. Znao sam da ce biti guzve na vecim i interesantnijim vodama, bez obzira na hladnocu. To je glavni razlog sto sam izabrao moj “tajni” potok umesto neke popularne vode. U prolazu pored cuvene reke Rush moglo se videti parkirano vozilo svakih 50-100m uz obalu. Provozao sam se i pored Lost Creek-a (slika dole levo), pritoke Rush-a.
Na mom odredistu, Pine Creek-u, nije bilo zive duse. Docekao me je samo hladni vetar, par beloglavih orlova nad dolinom i susketanje suve prerijske trave. Navezao sam crnog Beadhead Bugger-a i krenuo u potragu za pastrmkama. Nalazio sam ih, letargicne, na dnu najdubljih virova. Nije bilo dovoljno toplo ni za rojenje diptera, tipicno za ovo doba godine. DT4 struna na mom starom Powell-u je bila dobar izbor za kratke zabacaje u vetar. Najdublji virovi bi davali po jednu zlatovcicu i to bi bilo to. Pecao sam uzvodno od mosta i ulovio cetiri ribe, uglavnom na Bugger i jednu na mini Royal Coachman strimer, musicu koju zlatovcica obozava. Vetar nije posustajao, pa sam resio da podjem malo nizvodnije, ka uscu u Misisipi, gde sam ranijih godina vidjao vece pastrmke. U nizvodnom delu recica se siri i ima vecih virova.
Pine Creek je tipican krecnjacki potok, obrastao vegetacijom, koji nastanjuje zlatovcica-nudi obilje manje ribe. Ova pastrmka je poznata po velikoj populaciji na izvesnim vodama, gde cesto nedostaju veci primerci. Zato su sve ribe koje se love gotovo iste mere. Na ovakvim lokacijama se preporucuje uzimanje ribe, da bi se izlovljavanjem napravilo mesta za krupnije pastrmke. Sada je jos uvek rana C&R sezona, a moze se loviti samo udicama bez jezicka.
Nizvodno nisam nasao velike zlatovcice. Voda je jos uvek hladna, a riba neaktivna. Imao sam par promasaja na Bugger-a i na kraju ga je ipak zgrabila jedna odvazna riba, poslednja za danas. Proveo sam nesto manje od 2 sata na vodi, vise nego dovoljno za ovakvo vreme. Bilo je vreme da se polako pakujem i krenem na rucak. (Na slici levo je Pine Creek fotografisan proslog avgusta).
