Danas sam obisao, doduse samo na par sati, recicu koja ima za mene poseban znacaj-Pine Creek. Nisam na njoj pecao od prvog dana rane sezone, pocetka marta ove godine.
Parkirao sam pored mostica oko 15:00h, po najvecoj vrucini. Plan mi je bio da odpesacim sto nizvodnije, do ostataka starog mosta (odakle pocinje privatni posed i ne moze se dalje loviti), te da odatle krenem uzvodno. Posto je praznik, primetio sam jednog ribolovca pored mosta i sveze ugazenu travu duz potoka, ali posto se radi o zabacenoj vodi, nista strasno… Volim zabacene i relativno nepoznate vode. Knjige, casopisi i internet sajtovi ih ne pominju i obicno ih posecuje samo mala, odabrana grupa lokalnih ribolovaca. Kada tokom najtoplijih meseci njihove obale zarastu u 2m visoku travu, broj poseta drasticno opada i to je moje omiljeno vreme! Niska i bistra voda u ovo vreme otezavaju ribolov, ali jos nisam sreo pravog musicara koji ne voli izazov.
Nisam uspeo da se probijem do starog mosta, zbog mocvarnog zemljista (nosio sam samo cizme 
do kukova). To ostaje za neki drugi put. Krenuo sam da pecam od dugackog i dubokog vira uzvodno. Nekoliko ogromnih zlatovcica nepokretno je lezalo na njegovom dnu, ne obaziruci se na selekciju musica kojim sam poceo sistematski da ih bombardujem. Nastavio sam uzvodno sa laganim, preciznim zabacajima, dok je sunce peklo svom silinom. Razmisljao sam kako je jos isuvise rano da se dobro lovi. Nesto uzvodnije ribe su pocele da obracaju paznju na musice, sa nekoliko neuspelih polazaka na nimfu i Royal Coachman strimer, oprobanu poslasticu za zlatovcice. Ako se riba ne bi dovoljno odvazila da kidise na musicu u prva 3-4 zabacaja, pastrmke bi ignorisale imitaciju.
Tek nesto dalje uzvodno, prema delu gde se potok, obrastao vodenim travama, suzava pre nego 
sto primi jednu malu pritoku, naisao sam na aktivnu ribu. Mesto je bilo otkriveno i bez gustisa, a zlatovcice su lenjo uzimale pupe diptera pod povrsinom. Policelonska buba je isprovocirala jednu neopreznu ribu. Petnaestak metara uzvodno isti rezultat je postigla i kafena buba.
Imao sam vremena da jos jednom prodjem nizvodnim delom. Riba je postala aktivnija, iako su najveci primerci i dalje bili nepomicni. Posto sam uzvodnije imao udarac i spadanje na Soft Hackle Hare’s Ear, ponovo sam je stavio na predvez. Njom sam lovio tokom narednog sata, povremeno je zamenjujuci verzijom svetlucavog Gamarusa od istog materijala. Obe musice su dobro lovile, uglavnom manje primerke koji su uobicajeni za tipicnu “brook trout” vodu.
U 18:15h sam morao da krecem natrag. Nekoliko vecih riba je pocelo da se baca na
No comments:
Post a Comment