I played today with some new versions of this fly, with Swiss-straw thorax cover instead of the synthetic Thin Skin. All of them are quick and pretty easy to tie.
Pera sa krila americke bekasine (eng. snipe; lat. Capella gallinago) su, uz perje jarebice i sumske sljuke, izvanredan materijal za soft hackle musice. Ova ptica je brojna tokom jesenje seobe duz obala krecnjackih potoka srednjeg americkog zapada, koji proticu kroz livadsko/prerijski habitat. Krajem oktobra migracija dostize vrhunac, ali je seoba cesto zavisna od vremenskih prilika. Ono sto njeno perje cini izuzetno atraktivnim za vezace musica je obilje malih pera, kojima se lako vezuju musice manje od velicine 18. Na laganim, malim udicama, ove musice perfektno imitiraju sitne diptere i jednodnevke, koje su tokom citave godine prisutne na spring creek vodama.
Danas je bio neverovatno topao dan za novembar. Stigao sam na Waterloo Creek vec u 8:30 i posle nekoliko zabacaja vec uzivao u spektakularnim skokovima krupne zlatno-zute potocare. Male crne i braon buggere nisam skidao sa predveza tokom citavog dana. Ribolov je bio jos bolji u poredjenju sa nedeljom. Ribe sa fotografija su bile prosek za danas. Iako je akcija nesto usporila posle 11 sati, uz malo truda lovilo se non-stop. Posto je radni dan, video sam samo jos jednog musicara tokom citavog dana-u dolini nije bilo zive duse. Povrsinska ishrana ribe je bila jos sporadicnija, tokom 
mestimicnog rojenja vecih BWO jednodnevki. Strimeri su bili tako produktivni, da nisam hteo da gubim vreme sa povrsinskim imitacijama.
uspela da ga se otrese. Dan sam zavrsio na dugackom brzaku, gde su postrojene pastrmke "eksplodirale" na mali braon strimer. Ovo je bez sumnje bio jedan od najlepsih ribolovnih dana ove godine.
Za vezivanje vam treba snop maslinasto obojenih fazanovih isperaka koji se standardno pricvrsti i namota se abdomen jednim nojevim isperkom. Povucite snop fazanovih isperaka preostao od repa preko abdomena i porebrite abdomen bakarnom zicom. Vezite drugi snopic isperaka za pokrov toraksa (ili crni swiss straw, kao na nimfi sa fotografije) i namotajte gusci toraks sa 2-3 nojeva isperka. Prevucite swiss straw, zavrsite musicu i premazite pokrov svetlucavim akrilikom. Umesto akrilika mozete koristiti lak za nokte sa sljokicama. Koristite dobre cvorove jer su napadi na ovu nimfu cesto izuzetno agresivni.
Danas je poslednji dan sezone lova na pastrmke u Viskonsinu i Minesoti. Ljubiteljima lova na kraskim vodama srednjeg zapada preostaje Ajova, drzava u kojoj je lov na pastrmku otvoren tokom cele godine. To nije sve-musicari iz ovih krajeva imaju jos neke opcije do zime: lov na toplovodne ribe, kao i musicarenje lososa i stilheda na Velikim jezerima.
je juce popodne izazvalo solidno rojenje Plauditus sp. na reci Rush, ali mi guzva na vodi nije probudila zelju da pecam na ovoj poznatoj vodi. Ribolovci su cudni-masovno izlaze na otvaranje i zatvaranje sezone, dok ih preko leta bas i nema u ogromnom broju. Rush je izuzetak, jer je pod neprestanim pritiskom. Razmisljao sam da je najbolje zatvoriti sezonu loveci na nekom skrivenom, malo poznatom mestu, po mogucstvu autohtonu pastrmku. Zlatovcica je autohtona riba, a u ovo doba godine dobija izrazitu obojenost.
musicara kako skakucu od vira do vira. Oblacno vreme je pomoglo da zlatovcice budno motre musice koje padaju i hitro reaguju. Lovio sam iskljucivo nifama, kako juce, tako i danas. Najbolje su se pokazale razne verzije PT-a (fazanke), narocito Pheasant & Ostrich, velicina 14-18. Posle uzbudljivih par sati igranja sa zlatovcicama, pred mrak sam svratio do Lost Creek-a. Ovo vodu svi zaobilaze, usredsredjujuci se na Rush, ali mi je bas to odgovaralo. Pobedonosna taktika tokom zatvaranje sezone podrazumeva maksimalno izbegavanje drugih ribolovaca.
Meki Lamiglas 3wt, predvez 0.12mm i sicusna Acrylic Beadhead PT, koja imitira Plauditus i Baetis jednodnevke su bili savrsena kombinacija. Pronasao sam tri krupne ribe u plicaku potoka, koje su kupile trzalice i majusne jednodnevke. Posle trece prezentacije, borbena potocara sa izrazito zutim stomakom je zgrabila malu nimfu i krenula sa serijom skokova. Posle kratkog poziranja, vratio sam je u vodu i ustanovio da su se druge dve ribe odavno razbezale. Bilo je vreme da krenem za St. Paul.
Jutros me je potok sa zlatovcicama docekao u bljestavom sjaju boja rane jeseni. Na obalama nije bilo zive duse... Iako je bilo savrseno vedro, zlatovcice su bile orne za akciju. Ovoga puta su na nimfe hrabro jurisali debeli muzjaci, sa jarko-narandzastim stomacima. Za par sati lova ulovio sam dvadesetak riba, medju kojima je bilo dosta agresivnih muzjaka. Drustvo su mi pravili usamljeni orao ribar i jato divljih curaka. Popodne sam ponovo svratio do Rush river-a, samo na kratko. Izgleda da su horde ribolovaca rasterale ribu i uspeo sam da prevarim samo jednu manju potocaru, nizvodnom prezentacijom mekonoge nimfe. Siva caplja sa fotografije mi je dozvolila da joj pridjem na svega par metara-ocigledno je navikla na ribolovce koji non-stop spartaju ovim terenima.
Kraj leta je moje najomiljenije vreme za ribolov. Pokusavam da provedem sto vise vremena na vodi, iako pocetak skolske godine malo komplikuje stvari. Prekjuce sam proveo citav dan na par recica na kojima zlatovcice napadaju nimfe na prvi pogled... Osecaju promenu sezone i hrabro jurisaju na musice. Ocekivao sam nesto bolju povrsinsku akciju, ali toga nije bilo. Ribe su jurile nimfe-narocitu malu fazanku maslinaste boje sa telom od nojevih isperaka (zovem je Pheasant & Ostrich ili P&O nimfa). Desetak riba za par sati ribolova se lako ulovi, a iznenadila me je cinjenica 
da je prosecna velicina zlatovcica bila veca u poredjenju sa ranijim izlascima. Na divljim vodama ovakvog tipa zlatovcica od 30+cm je lepa riba. Moj prosek su bile ribe te duzine.
Uzimajuci u obzir topografiju reka, prolecni "run" stilheda je produktivniji od jesenjeg na vecini ovih voda. Na slici levo je usce French river u jezero. Planiram da obidjem ponovo ove terene polovinom ili krajem aprila iduceg proleca.
bujicave vode koje proticu kroz sume cetinara i ulivaju se u stenoviti surf jezera Superior.
McFarland blankovi i stapovi stekli su blistavu reputaciju medju ljubiteljima glass-fiber stapova. Ubrajaju ih u najbolje fiberglas dizajne, uz Winston (tj. Fisher), Glastech, Wojnicki i Steffen. Ova serija je nesto brze akcije i simulira akciju dryfly bambus tejpera. Sudeci po blanku, stap ce mi lako postati favorit br. 1. O stapu ce biti vise reci u nekom od buducih postova.
Proteklih nekoliko nedelja projurilo je u znaku bubica, cvrcaka i skakavaca. Na listi reka na kojima sam pecao nasli su se Kinnickinic, Rush, zatim razne male vode u jugozapadnom Viskonsinu i Waterloo i French Creek u Ajovi. Uz kopnene insekte, mali strimeri su bili produktivni, a bice sve vise sa dolaskom kasnog leta i rane jeseni. Nisam uopste lovio u rano jutro, vec sam se koncentrisao na sredinu dana i vece, tako da sam propustao jutarnja Trico rojenja. Mali maslinasti Plauditus (bivse ime ovog roda lednodnevki je Pseudocloeon i jedinke lice na vrlo male Baetis jednodnevke, samo vel. 20 i manje) je izazivao sporadicnu povrsinsku akciju tokom popodneva, ali i pored toga nisam menjao produktivnu imitacija skakavca, koja je izazivala eksplozivna grabljenja na povrsini.
Po maloj i bistroj vodi fiberglas stapovi pokazuju svoje sarmantne prednosti. Cuvaju tanke predveze, a cak i lagani 7' 3wt Lamiglas ima dovoljno rezerve za koriscenje po laksem vetru. Koristio sam ga mnogo puta ovoga leta po najsirim delovima reke Rush, ne osecajuci da mi nesto nedostaje tokom ribolova. Za otvorenije vode koje proticu iskljucivo kroz pasnjake, pribegavao sam 7.5' 4wt modelu, koji funkcinise kao all-around stapic i baca imitacije debelih cvrcaka i manje Beadhead Bugger-e sasvim autoritativno. Ove sezone sam skoro iskljucivo pecao sa moja tri 'glass' stapa i cini mi se nikada nisam vise uzivao u borbi sa pastrmkama. Posle mnogih sezona provedenih u surfu Atlantika i nebrojenih strajpera i zubatica, borba sa pastrmkama me nije toliko uzbudjivala, dok nisam presao na stapove od ovog materijala.
Na slikama je nekoliko finih riba koje su ulovljene (odozgo na dole) na mokru akrilik bubicu, skakavca i malog braon Bugger-a sa telom od paunovih isperaka. Instrukcije za vezivanje akrilik bube mozete videti ovde.
Prosle nedelje sam proveo nekoliko dana u Driftless oblasti koja obuhvata tromedju Minesote, Viskosina i Ajove. Lovio sam na potocima Pine i Sugar Creek (
Pruza utociste pastrmkama i doprinosi obilju hrane, ali tokom letnjih meseci onemogucava ribolov na izvesnim lokacijama.
Najuzbudljiviji ribolov me je docekao na Waterloo Creek-u, po mom misljenju najboljoj vodi koju Ajova ima (na slici levo). Lov u donjem delu ove vode koja prolazi kroz preriju je vrlo slican iskustvu koje pruzaju “blue ribbon” vode americkog zapada: Montane, Ajdaha i Vajominga. Na ovoj vodi nisam ulovio mnogo pastrmki, kao na Sugar Creek-u, ali je zato kvalitet daleko nadmasio kvantitet. Prosecna velicina potocare na ovoj vodi je veca nego na okolnim vodama Driftless regije, a uvek postoji sansa da se zakaci neka od dzinovskih riba, koje se kriju po najdubljim virovima ove reke.
Najproduktivnije tri musice tokom prosle nedelje bile su, redom po produktivnosti: Soft Body Wet Beetle (moja verzija svetlucave mokre bube sa telom od Soft Body akrilika), crni i braon Buggeri i Black Estaz Beetle-mala policelonska buba sa nozicama od Estaza, svetlucavog sintetickog senila. Pastrmka na slici ulovljena je na standardni letnji 0.12mm predvez i Soft Body mokru bubu, upravo na lokaciji sa gornje fotografije, uz kamenitu obalu. Rojenja malih Trico jednodnevki ce poceti verovatno vec tokom naredne nedelje, a sa avgustom ce se i skakavci naci u punom naletu na pastrmkinom jelovniku.
Danas sam obisao, doduse samo na par sati, recicu koja ima za mene poseban znacaj-Pine Creek. Nisam na njoj pecao od prvog dana rane sezone, pocetka marta ove godine.
Parkirao sam pored mostica oko 15:00h, po najvecoj vrucini. Plan mi je bio da odpesacim sto nizvodnije, do ostataka starog mosta (odakle pocinje privatni posed i ne moze se dalje loviti), te da odatle krenem uzvodno. Posto je praznik, primetio sam jednog ribolovca pored mosta i sveze ugazenu travu duz potoka, ali posto se radi o zabacenoj vodi, nista strasno… Volim zabacene i relativno nepoznate vode. Knjige, casopisi i internet sajtovi ih ne pominju i obicno ih posecuje samo mala, odabrana grupa lokalnih ribolovaca. Kada tokom najtoplijih meseci njihove obale zarastu u 2m visoku travu, broj poseta drasticno opada i to je moje omiljeno vreme! Niska i bistra voda u ovo vreme otezavaju ribolov, ali jos nisam sreo pravog musicara koji ne voli izazov.
Nisam uspeo da se probijem do starog mosta, zbog mocvarnog zemljista (nosio sam samo cizme 
do kukova). To ostaje za neki drugi put. Krenuo sam da pecam od dugackog i dubokog vira uzvodno. Nekoliko ogromnih zlatovcica nepokretno je lezalo na njegovom dnu, ne obaziruci se na selekciju musica kojim sam poceo sistematski da ih bombardujem. Nastavio sam uzvodno sa laganim, preciznim zabacajima, dok je sunce peklo svom silinom. Razmisljao sam kako je jos isuvise rano da se dobro lovi. Nesto uzvodnije ribe su pocele da obracaju paznju na musice, sa nekoliko neuspelih polazaka na nimfu i Royal Coachman strimer, oprobanu poslasticu za zlatovcice. Ako se riba ne bi dovoljno odvazila da kidise na musicu u prva 3-4 zabacaja, pastrmke bi ignorisale imitaciju.
Tek nesto dalje uzvodno, prema delu gde se potok, obrastao vodenim travama, suzava pre nego 
sto primi jednu malu pritoku, naisao sam na aktivnu ribu. Mesto je bilo otkriveno i bez gustisa, a zlatovcice su lenjo uzimale pupe diptera pod povrsinom. Policelonska buba je isprovocirala jednu neopreznu ribu. Petnaestak metara uzvodno isti rezultat je postigla i kafena buba.
Imao sam vremena da jos jednom prodjem nizvodnim delom. Riba je postala aktivnija, iako su najveci primerci i dalje bili nepomicni. Posto sam uzvodnije imao udarac i spadanje na Soft Hackle Hare’s Ear, ponovo sam je stavio na predvez. Njom sam lovio tokom narednog sata, povremeno je zamenjujuci verzijom svetlucavog Gamarusa od istog materijala. Obe musice su dobro lovile, uglavnom manje primerke koji su uobicajeni za tipicnu “brook trout” vodu.
U 18:15h sam morao da krecem natrag. Nekoliko vecih riba je pocelo da se baca na
Ovaj mesec je prosao u znaku reke Rush u Viskonsinu (u prevodu :“ona koja zuri”) i izuzetnom lovu za vreme rojenja sumporastih jednodnevki (“sulphurs”). Proveo sam dosta sati na ovoj divnoj reci i mogu reci da mi je postala “homewater”, iz prostog razloga sto je ubedljivo najbolja voda na sat vremena voznje od Mineapolisa. Rojenja sumporastih i Hendrickson jednodnevki svetlih boja variraju iz godine u godinu. Moze se reci da je ova godina nesto iznad proseka po intenzitetu rojenja.
Nekoliko vrsta Ephemerella jednodnevki poznato je pod ovim imenom: E. rotunda, E. invaria (svetli Hendriskson), E. excrucians i sve se roje pocevsi od pre-podnevnih sati tokom ranog juna meseca, do kasnog popodneva. U vreme kada njihovi spineri pocinju da padaju na vodu pred vece, roje se jos nekoliko manjih Ephemerella: dorothea i needhami. Uz njih sam susretao i krupnije tulare, male Baetis sp. tokom celog dana, male zute Tipula sp. i jos nekoliko razlicitih jednodnevki i tulara tokom prepodneva (cesta je Serratella deficiens, poznata i kao mali tamni Hendrickson).
Iz kratkog opisa naslucujete da se situacija na vodi cesto menjala iz sata u sat, ali su dominirale imitacije svetlijih boja, tipicne za vecinu ovih Emphemerella. Reka Rush je odavno stekla reputaciju vode na kojoj se redovno love krupniji promerci pastrmke. Primerci od 3-5kg se love uglavnom na varalice. Postoje mnoge price o ogromnim ribama koje postaju dostupne samo najupornijim hard-core musicarima, tvrdoglavim nocnim lovcima. Moje iskustvo tokom ovog leta, ali i prilikom mojih ranijih (doduse retkih) poseta, je da Rush u potpunosti opravdava ovako blistavu reputaciju.
Pastrmke na fotografijama su neki prosek za ovu vodu. Moram priznati da sam tokom prethodnih nedelja daleko manje fotografisao. Cilj mi je bio da sto vise uzivam u ribolovu, bez stalnog potezanja digitalnog foto-aparata i to sam postigao. Moj prosecan ulov se kretao izmedju 10 do preko 20 riba za nekoliko sati ribolova, a najveca ulovljena pastrmka (17-18 inca) nije fotografisana, jer se izmigoljila dok sam pokusavao da je fokusiram aparatom koristeci samo jednu ruku. Ova epizoda me je podsetila da je mozda i jedan od razloga sto sve manje snimam ulovljene ribe upravo napor i rizik koji treba uloziti da se dobra fotografija izvede samo jednom rukom, dok se drugom drzi riba, uz sto manje stezanja. Svakako da postoji i opcija da se pastrmka dovuce na obalu, ali to samo stvara stres ionako izmucenoj ribi.
Treba pomenuti da je na reci Rush ostvarena kompletno prirodna reprodukcija, koja trpi neverovatan ribolovni pritisak. Poribljavanje je ukinuto pre desetak godina, a reka uopste nije iskljuciva C&R voda. Potocara je dominantna pastrmka, a prisutna je i zlatovcica, koja se prirodno reprodukuje u hladnim pritokama, poput Lost Creek-a. Donji deo i usce ove pritoke mi je postao obavezna usputna stanica tokom uobicajene posete. Posto vecina ribolovaca usredsredjuje kompletnu paznju na Rush, pastrmke u ovom malom spring creek-u nisu bile izlozene konstantnom pritisku. Za ribe iz Lost Creek-a imitacije diptera i male plivajuce (i tonuce) nimfe su najbolja opcija. Osim zlatovcica, lovio sam na ovoj tihoj vodi lepe potocare koje pokusavaju da iskoriste obilno vodeno rastinje da upletu predvez i oslobode se musice.
Pastrmke iz Rush-a su nevidjeni borci. Moje stapove od glass fibera sam koristio tokom vecine izlazaka i Lamiglas 7.5’ #4 se pokazao kao sjajan univerzalni model, sa snagom da se surotstavi vetru i brzo umiri velike pastrmke u kombinaciji sa 0.12mm predvezom (na slici je Resava Glass 4/5wt). Tectan kopolimer u ovoj velicini mi se pokazao kao najbolji kompromis, a riba je daleko bolje reagovala na 0.12 nego na 0.14. Rush ima sve odlike kraske reke, lovi se cesto pod jakim suncem i riba je izlozena konstantnom pritisku. Odlicno sam prolazio jer sam se vise rukovodio satnicom rojenja insekata nego udarnim rano jutarnjim i vecernjim satima, kada musicari preplave reku.
Sto se musica tice, vise verzija sulphur/light Hendrickson emerdzera sam koristio nezimenicno, u zavisnosti od struje, doba dana i ponasanja ribe. Rabbit Foot verzija je bila najkorisnija i na nju je ulovljena najbolja riba ovog meseca, nizvodnim ‘slack line’ zabacajem. Verzija sa paraloop krilom je ulovila puno riba, jer lezi izrazito dobro u filmu. Koristio sam je u cesto u brzacima, zvog odlicne vidljivosti. Za najsporije delove verzija plivajuce nimfe u Urban/Harrop stilu (CDC loopwing, vidi pastrmku na slici) je odradila posao, mada je i tu Rabbit Foot bio vise nego dovoljno ubedljiv. Generalno, velicine 16-18 su najbolje, a tokom jacih rojenja lovile su velicine 12(redje)-14. Za lov nimfom pred rojenje najbolje su bile imitacije PT i Soft hackle PT sa fazanovim repom farbanim u zuto ili oranz-braon.
Na slici levo je prosecna pastrmka ulovljena po jakom suncu (podne) na zuti Soft hackle PT velicine 22. Mala musica ce prevariti opreznu ribu i kada standardne imitacije bivaju odbijene.
U periodima bez rojenja upraznjavao sam moj omiljeni lov nimfama (ceski stil) i otezanim Woolly Bugger strimerima. Obe metode su izrazito produktivne, ali bih se prebacivao na emerdzere cim se ukazivala prilika, jer period sa pogodnim vremenom i povrsinskom aktivnoscu ribe treba iskoristiti do maksimuma.
