Driftless

Prosle nedelje sam proveo nekoliko dana u Driftless oblasti koja obuhvata tromedju Minesote, Viskosina i Ajove. Lovio sam na potocima Pine i Sugar Creek (Wisconsin), te French i Waterloo Creek (Iowa). O prolecnom lovu na ovim vodama pogledajte moje ranije blogove.

Pine i French Creek (naslovna slika) su me docekali neverovatno bistri, sa puno vodenog rastinja. Najcesca vodena biljka na kraskim vodama Driftless oblasti je potocarka, Nasturtium sp. Pruza utociste pastrmkama i doprinosi obilju hrane, ali tokom letnjih meseci onemogucava ribolov na izvesnim lokacijama.

Uporedite fotografiju French Creek-a snimljenu pocetkom aprila ove godine i pored nje, desno, sliku iste lokacije fotografisanu protekle nedelje.

U ovo doba godine, tokom dana, riba je na ovim vodama tako plasljiva, da je lako poplase senke ptica koje prelecu nad vodom. Sugar Creek je bio delimicno zamucen prvog dana, i na njemu se zato odlicno lovilo. Iskoristio sam priliku da uvedem mladog ribolovca, Scott Bjurquist-a, u cari musicarskog ribolova. Scott je ulovio bas na ovoj recici svoju prvu pastrmku (na slici gore levo).

Najuzbudljiviji ribolov me je docekao na Waterloo Creek-u, po mom misljenju najboljoj vodi koju Ajova ima (na slici levo). Lov u donjem delu ove vode koja prolazi kroz preriju je vrlo slican iskustvu koje pruzaju “blue ribbon” vode americkog zapada: Montane, Ajdaha i Vajominga. Na ovoj vodi nisam ulovio mnogo pastrmki, kao na Sugar Creek-u, ali je zato kvalitet daleko nadmasio kvantitet. Prosecna velicina potocare na ovoj vodi je veca nego na okolnim vodama Driftless regije, a uvek postoji sansa da se zakaci neka od dzinovskih riba, koje se kriju po najdubljim virovima ove reke.

Najproduktivnije tri musice tokom prosle nedelje bile su, redom po produktivnosti: Soft Body Wet Beetle (moja verzija svetlucave mokre bube sa telom od Soft Body akrilika), crni i braon Buggeri i Black Estaz Beetle-mala policelonska buba sa nozicama od Estaza, svetlucavog sintetickog senila. Pastrmka na slici ulovljena je na standardni letnji 0.12mm predvez i Soft Body mokru bubu, upravo na lokaciji sa gornje fotografije, uz kamenitu obalu. Rojenja malih Trico jednodnevki ce poceti verovatno vec tokom naredne nedelje, a sa avgustom ce se i skakavci naci u punom naletu na pastrmkinom jelovniku.

Zlatovcice sa Pine Creek-a

Danas sam obisao, doduse samo na par sati, recicu koja ima za mene poseban znacaj-Pine Creek. Nisam na njoj pecao od prvog dana rane sezone, pocetka marta ove godine.

Parkirao sam pored mostica oko 15:00h, po najvecoj vrucini. Plan mi je bio da odpesacim sto nizvodnije, do ostataka starog mosta (odakle pocinje privatni posed i ne moze se dalje loviti), te da odatle krenem uzvodno. Posto je praznik, primetio sam jednog ribolovca pored mosta i sveze ugazenu travu duz potoka, ali posto se radi o zabacenoj vodi, nista strasno… Volim zabacene i relativno nepoznate vode. Knjige, casopisi i internet sajtovi ih ne pominju i obicno ih posecuje samo mala, odabrana grupa lokalnih ribolovaca. Kada tokom najtoplijih meseci njihove obale zarastu u 2m visoku travu, broj poseta drasticno opada i to je moje omiljeno vreme! Niska i bistra voda u ovo vreme otezavaju ribolov, ali jos nisam sreo pravog musicara koji ne voli izazov.

Nisam uspeo da se probijem do starog mosta, zbog mocvarnog zemljista (nosio sam samo cizme do kukova). To ostaje za neki drugi put. Krenuo sam da pecam od dugackog i dubokog vira uzvodno. Nekoliko ogromnih zlatovcica nepokretno je lezalo na njegovom dnu, ne obaziruci se na selekciju musica kojim sam poceo sistematski da ih bombardujem. Nastavio sam uzvodno sa laganim, preciznim zabacajima, dok je sunce peklo svom silinom. Razmisljao sam kako je jos isuvise rano da se dobro lovi. Nesto uzvodnije ribe su pocele da obracaju paznju na musice, sa nekoliko neuspelih polazaka na nimfu i Royal Coachman strimer, oprobanu poslasticu za zlatovcice. Ako se riba ne bi dovoljno odvazila da kidise na musicu u prva 3-4 zabacaja, pastrmke bi ignorisale imitaciju.

Tek nesto dalje uzvodno, prema delu gde se potok, obrastao vodenim travama, suzava pre nego sto primi jednu malu pritoku, naisao sam na aktivnu ribu. Mesto je bilo otkriveno i bez gustisa, a zlatovcice su lenjo uzimale pupe diptera pod povrsinom. Policelonska buba je isprovocirala jednu neopreznu ribu. Petnaestak metara uzvodno isti rezultat je postigla i kafena buba.

Imao sam vremena da jos jednom prodjem nizvodnim delom. Riba je postala aktivnija, iako su najveci primerci i dalje bili nepomicni. Posto sam uzvodnije imao udarac i spadanje na Soft Hackle Hare’s Ear, ponovo sam je stavio na predvez. Njom sam lovio tokom narednog sata, povremeno je zamenjujuci verzijom svetlucavog Gamarusa od istog materijala. Obe musice su dobro lovile, uglavnom manje primerke koji su uobicajeni za tipicnu “brook trout” vodu.

U 18:15h sam morao da krecem natrag. Nekoliko vecih riba je pocelo da se baca na tulare po povrsini vode. Pomislio sam kako prestajem upravo kada akcija krece, kao i najpovoljniji period dana za letnje musicarenje. Iskreno se nadam da cu tokom jula obici ovaj potok u rano jutro ili vece i pokusati novo nadmetanje sa velikim zlatovcicama u tisaku kod starog mosta.